Kad je on završio taj  s njim razgovor sad ona kaluđerica  pita me Dušane odakle si ti rodom iz  Zakute . Isto ona  postavila pitanje i odgovorila sama na to pitanje. Ja sam rekao iz Zakute da.  Ona kaže tvoji su svi živi i zdravi. Otac Dimitrije, majka Danica, sestra Dušanka , brat Dragoljub, sve po imenicu. U kući koji žive. Oni kaže Krsnu slavu slave, veruju u Boga, ali su nepostojani u veri, mnogo Božanstva psuju kad se naljute, a ovog brata što imaš u Beogradu Milovana on je velike škole završio, veliki je stručnjak ali i veliki bezbožnik. Ja sam se zaprepastio kad sam čuo da oni tako sve u detalje znaju.

Kad je ona to završila kaluđer mene odgovara nastavlja on i kaže, a ti Dušane ti nisi pristalica onog učenja da je čovek nastao od majmuna. Više kaže držiš ono kao dete da je Bog stvorio čoveka ali o Bogu i o veri ne znaš ništa. Samo imaš jako meko  srce i plemenitu dušu . Sažaljiv si prema starijima, bednima i iznemoglima. Voliš čoveku da učiniš dobro. Mogao si u tri zgodne prilike obogatiš ali nisi hteo nepošteno. Dušane blago tebe što si dana s stao. Te si prihvatio nam Boga i povezao si nas, a ove koje smo zaustavljali da nas povezu, što okreću glavu od nas i pljuju nas,  bolje majci da se nisu rodili na ovaj svet nego što su tako uradili. Ja čudo takvu reč nisam čuo dotle nikad, i takvu pretnju, zavrteo sam od te reč , ali nisam znao šta znači ta reč.

U tom momentu jedan iz kolone dade mi znak da uđem u kolonu. I sad mi je dužnost kao šoferu  da pogledam retrovizor u kolima i da pogledam pozadi šta mi se dešava dam mi neko od šofera  koji voze pozadi mene  ne traži prolaz da me pretiču, kad sam pogledao u ogledalo video sam ono dvoje putnika koji se voze u mojim kolima tako svetlog lica, oreole oko njihovih glava da sam se ja  zaprepastio da se moja  kola sva sijaju iznutra. Ja sam od straha pustio volan i počeo da se tresem i kazao sam u sebe Bože ovo nisu obični ljudi. Al sam brzo došao k sebi jer su kola počela vuć u kanal uhvatio sam volan i vratio se u na svoj kolosek i počeo sam da idem za onim kamionom. Kamion je polako išao  jer  je bio pretovaren, a ja sam bio previše uplašen,i uzbuđen tako da sam još sporije išao od njega . Samo što se kola nisu ugasila , jedva dotačinjao sam pedalu gasa .

I počeli su naizmenično kaluđer i kaluđerica da moju prošlost, biografiju celu iznose od kako pamtim za sebe do onoga dana  za dobro su me pohvalili za loše su me ukorili . Ali taki ukor u životu, blag, nežn , precizan tačan, u svake detalje ulaze. Da sam se ja toliko postideo posramio  da sam poželio da umrem ili u crnu zemlju da propanem.

Kad sam došao ispred manastira Žiče, na onaj most na reci  kaže mene onaj kaluđer Dušane ovo sade što ti se desilo  i u toku dan što će ti se desiti  nemoj da pričaš nikom naredna tri meseca. Posle možeš reći samo rodbini  i ponekom od prijatelja, A ja onako kao svaki što bi od nas rekao da bi se otarasio tog čoveka kazao sam dobro. I parkirao sam išao sam gore  kraj manastira Žiče na plaformi gde se parkiraju kola  zatekao sam tu dvoja troja kola  parkiranih al  poviše turista koji su došli  ispred manastira razgledaju manastir  neki se fotografišu ispred manastira.

Ja sam prignao fiću da samog manastirskog zida prednja stranom i izišao sam iz fića da bi otvorio vrata njima da iziđu, kako sam pogledao u kola vidio sam  kola su prazna bila . Ja sam sebe nisam verovao da je to moguće jer su stakla i vrata bila zaključana zatvorena spuštena stakla. Ja sam nekoliko puta protrljao oči  pogledao levo i desno nema pa nema . Ja sam od toga silnog uzbuđenja i straha počeo  po sebi da proveravam da nisam poludeo  ispao iz pameti počeo sam da ujedam svoje ruke . Šibam šamare ljevo desno, da čupam kosu s glave . Onaj narod koji me posmatrao, video je da se ponašam nenormalno , da nisam napravio udes nikakvi da ništa se nije desilo kolima. Prišao je oko mene, napravio krug oko mene  i mojih kola i pitaju prijatelju šta je bilo da se čupaš i da se udaraš šta ti se desilo .

Neko viče iz publike o Bože kaki je. Ja sam se setio one reči  onog kaluđera na mostu da ne smem nikome da pričam naredna tri meseca ništa  i kazao sam ljudima šta vas briga šta mi se desilo idite vašim  poslom. Probio sam se kroz onaj obruč  naroda, išao sam tamo  na čistinu  dalje 

Počeo sam sam sebe da  ponavljam sve one reči  od kad samih primio u kola  pa do one poslednje  da će mi se još nešto desit tokom dana. Zadržim se na onoj posljednjoj i kažem Bože šta još da mi se desi. Sad ću živ u Banju neću ni da ručam, legnuću u krevet ne mogu  da se odmorim kolko sam se potresao i uplašio do sutra, Što može čoveku da se desi nego samo da umre. Onda se toliko smrtno uplašim od smrti  da sam se počeo tresem  ko u groznici,  ali se setim posle kako mogu da pričam  oni su mi rekli da ne pričam tri meseca, kako mogu da umrem, a da pričam, znači neću da umrem znači odma mi lakše odma mi bilo malo slobodniji sam bio nasmejaniji. Neću da umrem drugo neka se desi šta hoće. Kolko je čoveka strah za svoj život .

I ja sam ovaj otišao u sobu, Spustio sam tašnu pored kreveta i natkasne preko naslona stolice, Prišao sam onako u cipelama do kreveta mojega. Kako sam prišao do kreveta osetio sam nagle ubode u srce u grudi u srce kao igla neka velika. Počeo sam da se borima sa dušom onako  svojom.

U tom momentu još u stojećem stanju otvoriše se širom vrata pojavi  se anđeo jedan lep ko upis. Zasja se cela soba. Raširenih krila čovjek. I kaže Dušane ustani da prošetamo. Ja sam tada  pao na krevet  i onda duša mi je izišla  i kad on mene kaže. Dušane sreća tvoja danas kad si  stao prihvatio si Boga  i povezao si onog kaluđera i kaluđericu. Znaš koga si vozio. Ja sam tek se spremao da mu odgovorim da neznam. On je pročitao moje pomisli i odgovorio mi sam da je to bio apostol Petar i prepodobna mati Paraskeva moja krsna slava koju moj otac slavi.

Ja sam onda kad mi je on kazao da je bila sv. Petka Paraskeva ja sam onoga časa mojom mislima otišao u moju Zakutku u mesto gde sam rođen, u moju salu gde moj otac drži tu ikonu kad slavi svoju krsnu slavu da se setim kakva beše ona ikona. Da je uporedim sa onom putnicom koja se vozila u mojim kolima  i kad sam je uporedio tačno sam video da liče jedna na drugu. Tek onda sam utvrdio da je zaista bila sv. Petka. I onda sam znao koga sam vozio u kolima. i kad smo izišli iz sobe. Anđeo mene kaže Dušane danas si našao veliku milost u Gospoda Boga  da ti se pokaže pravi put spasenja .

Izišli smo iz sobe i on mene kaže radiš sa masama u društvo si stalno i  govorite da je čoveku što pojede i popije obuče se i provede dok je živ. Kad umre dva metra zemlje i malo zatrpa ga odozgo i to je sve završio si ceo život, Dušane nije smrt kraj života. Smrt je samo kapija i stanica kroz koju svaki čovek koji je rođen mora da prođe .

Bog je stvorio čoveka od zemlje  udahnuo je u njega Duh Sveti svoj i postao čovek duša živa . Duša se nalazi u svakom deliću tela. Ona pokreće organizam svaki. U čoveku te se razvija još u petom mesecu  Duh Sveti ulazi u utrobu materinu . Od ploda očevog oživljava onaj plod  i formira čoveka u utrobi još. I ona mu daje lik . Znači duša daje lik čoveku , a ne  telo da daje lik duši, nego duša daje lik čoveku . Kka duša izgleda, duša je original, a telo kopija, ona se nalazi u svakom deliću tela i ona kad nosi kad iziđe  iz čovjeka ona nosi sve osobine i govor i vid i pamćenje i razum i hod i sve i sluh i sve nosi sa sobom. I ona posle izlaska iz tela ona se vije četrdeset dana . Obilazi sva ona mesta koja je prošla dok je bila u životu celem pa nek ječovek živeo i sto godina ona tih sto godina  za tih četrdeset dana obiđe sve. One radnje obradi ponovo. i posle četrdeset dana  ona odlazi gde je zaslužila. ja sam misleo da je u narodu ono vic kad kažu da mu se duša vije četrdeset dana kad neko nekog zafrkava i kaže ajde bre odlazi šta se viješ tude četrdeset dana je prošlo. Ja nisam znao nisam bio ušao u  veru nimalo pa sam mislio da je to vic narodni  da kaže četrdeset dana vije mu se duša , nisam znao da je to versko . I posle četrdeset dana ona odlazi gde je zaslužila .

I u tom razgovoru mi smo se popeli na onu planinu. Gledano kad ulazimo iz Od manastira Žiče u Matarušku banju pa sleve strane ona planina. popeli smo se na tu planinu. Kad smo se popeli na tu planinu sišao je gust oblak. Uhvatio me anđeo za ruku i  uveo me u taj oblak . Oblak nas podigao. Bog zna do koje visine i oblak je stao.

Kad je stao oblak, anđeo mi je rekao  Dušane pogledaj u zemlju. Ja sam pogledao. On me je pitao šta vidiš.  Ja sam mu rekao vidim celu zemaljsku kuglu, države, planine reke, mora, jezera, gradove sela, životinje ljude  i likove čak poznajem. Kad sam sve to izgovorio ja okrenem se ka anđelu šta će dalje da me pita. Kad sam pogledao u njega video sam iza njegovih  leđi stoje u tri reda arhangeli sa trubama, zlatnim rukama, anđeli su bili take lepote da je to neopisivo iskazati. One trube zlatne u rukama kao ono vojska oni vojne trube očekuju komandu da odsviraju nešto vojna muzika.

I on je mene kazao Dušane pogledaj u zemlju sad ćeš da vidiš na znak trube arhangela  kako će da bude vaskrsenje mrtvih  kad Gospod Isus dođe na zemlju  da sudi živim i mrtvima. Ja dotle nisam ni čuo da će  da dođe ni da će biti vaskrsenje mrtvih. Ja nikad nisam ni drugovao sa  popovima i monasima. U crkvu nisam ulazio nikad. Bibliju nisam čitao. Tako da mi je sve to bilo nepoznato. Pogledao sam u zemlju.

Kad su oni zatrubeli počeli su grobovi širom zemlje da se otvaraju. Počeli su mrtvi da ustaju iz grobova.  Staro, mlado, muško, žensko. Ja sam se začudio ali mi nije bilo toliko čudo kao kad sam video da izlaze mrtvi  iz reke, mora, jezera, iz plamena vatre  iz životinjskih usta  ja sam se zaprepastio od čuda. On meni na moje čuđenje odgovara bez mojeg pitanja. Kaže Dušane što se čudiš . Kod Boga je sve moguće. Kod njega nema mrtvih , kod njega su svi živi. Bez obzira dal ga vatra izgorela, dal su ga zveri pojele, dal ga voda progutala, dal je prirodnom smrću umro. On na znak trube arhanđela on se vrača u život. Kod njega ne postoji mrtvo, kod njega je sve živo.

I onda sam više svačijih glava vidim napisano u vidu pola tabaka  hartije svakom na čelima napisano, tarom mladom, muškom, ženskom, svakom piše po nešto. Nekom više nekom manje. Ja sam se zapitao Bože šta ovo piše svakome. On mene odgovara da su to dela njina koja su vršila  dok su bili na zemlji.  I stim delima idu pred Gospoda da im se sudi. I da ništa ne može da se sakrije na zemlji što se neće doznat . Čak ni pomisli ljudske tu su upisane. I onda sam video od malih nogu kolko sam mogao da pamtim za sebe pa do onog dana koji su moji nekada živeli bili pa su pomrli rođaci prijatelji  i poznanici. Tamo sam ih sve video. Po rođacima i prijateljima utvrdio sam da su familije  grupisane da su svi zajedno. Mene je bilo milo što samih video, a oni su bili toliko srećni i radosni što su  videli mene sa anđelom. Pa su širili ruke, pa su se radovali, nešto mi pričali. Da bi im nešto pomogo. Ali je oblak bio tako blizu njinih glava da  od one uke oblaka nism mogao da čujem reči šta su oni pričali.

Toga momenta anđeo je stao ispred mene je izišao apostol Petar. Istog momenta sa leve strane izišla je  sv. Petka Paraskeva moja krsna slava, ali u takvoj su sjaju i mladosti ispred mene izišli  da sam se zanemeo i začudio od njine lepote sjaja i mladost . Kako su okićeni, kakvim ordenjima, kakvim  vencima kojim je Gospod nagradio za njino stradanje koje su dali  za Gospoda i za veru . Apostol mi kaže Dušane jer znaš koga si vozio danas. Ja sam kazao znam  rečeno mije. On mi je rekao Dušane više nemoj da budeš neverujući nego veruj.

I od danas da se krstiš  u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Video sam da je pravilno. Krst stavljati načelo, na pupak, i na ispod desnog ramena udubljenje  de se ruka počinje da se formira, udubljenje ovde ispod ramena. Tu se izgovara Sveti, a na levo isto udubljenje ispod ramena kaže se Duha. Znači ono ide od jednog do drugoga, ane amin kao što pojedini amin dolazi  van krsta ne dolazi u znak krsta da se izgovori reč amin.  Kaže i kroz molitvu  da pozivaš svetitelje, svoju krsnu slavu koja se moli za vas  i od danas da upražnjavaš  ne mo više da upražnjavaš  praznike koje si dosada upražnjavao nego da slaviš svoju krsnu slavu  koja se moli pred Prestolom Gospodnjim  za vas koji je slavite. Uz molitvu da pozivaš svoju krsnu slavu, sve svetitelje, apostole, proroke, anđele arkanđele, kerubine, sersfime, ali

Na prvo mesto  presvetu i prečistu majku Hrista Boga svetu Bogorodicu Mariju.  Njena je slava i čast  i uzvišenje višće nego svih  anđela na Nebu. I ondak sam video  kad je izgovorio Majke Hrista Boga  svetu Bogorodicu da se  trese anđeo od njenog imena  od poštovanja  od uzvišenog imena njenog. Kaže njena je slava  i čast veća no svih anđela na Nebu. Ona je brza pomoćnica ko je s verom i ljubavlju poziva brzo mu dolazi u pomoć.

Dušane ovo sada što si video  i što će da vidiš , što ti bude pokazao arkangel Gavrilo blago tebe  i tvojima i svim onima koji ti uzveruju. To malo kratkog života što ti je preostalo  možda se spasiš postom molitvom i dobrim delima. I to je rekao i samo nesta.

Taj je prizor ceo nestao. Anđeli su otišli, ostali smo samo moj anđeo voditelj  arkangel Gavrilo  u oblaku i on mene kaže. Govorio mi isto kao apostol Petar u raju  Dušane isto ti ponavljam  što ti je rekao apostol Petar  da se krstiš u ime Oca i Sina i  Svetoga Duha. Isto mie napravio  krst na,  prekrstio se i on da  me utvrdi. Jer mnogo znači pravilan krst. Ne sme čovek da smanji krst na sebe  ni da ga iskrivi. Jel ako ga smanjiš omalovažavaš Gospoda. Krst nije važeći. Krst ako ne ugreje dušu svoju  i srce svoje ne može ni đavola da upali  da ga otera od sebe. Nego moraš da ga prioneš na svoje telo, da zagreješ srce svoje  onda ćeš đavola upaliti i pobegnut će od tebe. Kaže mi Dušane kad se moliš  i kad pozivate  nas gore na Nebu anđele, arkanđele, kerubine, serafime  i apostole i proroke  i presvetu Bogorodicu i nju kad je progovorio  Majku Božju  glas mu se tresao  od nekog poštovanja, od neke  stvarno velike ljubavi  i poštovanja prema presvetoj Bogorodici. Kolko je značaj njenog imena i njene ličnosti . 

I kaže istoga časa kad pomenete nas  mi se pridružujemo vašim molitvama molimo   Oca i Sina i Duha Svetoga  da vam se gresi oproste. Vidiš kakva je veza između Nebeskog i zemaljskog. Da je onog istog časa kad si mu ime spomenuo  on se uključio i odma se  i on moli. Dotle nisam to znao. Sad kroz moju molitvu ja  mnogo njih imena poznajem  pamtim i pozivam ih u pomoć da mi se pridruže da se mole Gospodu Ocu i Sinu i Duhu Svetomu, da se smiluje na nas. da nam da zdravlje, pamet, razum. Da nam pomogne u našim nevoljama.

Kad je sve to objasnio on me je zakrstio, ja sam se osvestio i kad sam  došao video sam moje telo  u krevetu, koje je bilo tako crno  i zlobno. Bilo mi je krivo da uđem u njega ali sam morao da uđem. Kad sam se osvestio ja sam bio sav mokar  i u goloj vodi. Nisam mogao ničim da se pomerim. Otvorio sam oči i kazao sam  Bože šta sve ja doživih i kuda  ne odoh. I kad mi je pošla ruka napravio sam krst na sebe.  Onog umora i onog svega  otpade od mene.